Gotovo svaka od nas ima praznine u beleškama: nedelju dana odmora, nekoliko zaboravljenih dana, dužu pauzu. To je normalno. Vredi samo znati kako se takve praznine čitaju.

Najvažnije pravilo: zapis koji nedostaje jeste informacija koja nedostaje — a ne informacija da se ništa nije dešavalo.

Dan bez beleške nije isto što i dan sa beleškom „osećam se dobro”. Kada posle nekog vremena pregledaš svoja zapažanja (ili ih pokazuješ lekaru), prazne dane shvati kao „ne znam”, a ne kao „sve je bilo u redu”. Čitanje praznih dana kao dobrih može da iskrivi sliku — u kom pravcu, ne zna se, jer baš to nije zapisano.

Zato pomažu tri različite vrste zapisa: „imam simptom”, „nemam simptom” (vredan zapis!) i — kada dopunjuješ naknadno — „ne sećam se”. Kratka beleška „bez bola” govori više od praznog dana. A ako nešto dopunjuješ posle nekoliko dana, obeleži da je reč o dopuni — na primer datumom kada si zapis dopunila. Tako ćete ti i lekar razlikovati zapažanje iz tog dana od onoga čega se prisećaš.

Da li praznine obezvređuju tvoje beleške? Ne. I neredovne beleške pomažu da uočiš ono što se ponavlja i da pripremiš pitanja za pregled. Ne moraš ni ništa da „nadoknađuješ” — iskren zapis sa prazninama bolji je od zapisa dopunjavanog na silu. Redovnost je korisna navika, a ne obaveza.

I pravilo važnije od svih: beleške nikada nisu ulaznica za lekara.

Ako te nešto brine, zakaži pregled u najbližem mogućem terminu — možeš da dođeš bez ikakvih beležaka. Kod iznenadnih simptoma, kao što su veoma obilno krvarenje ili iznenadan jak bol, odmah potraži pomoć.